КОНФЛИКТИ И ВРШЊАЧКА МЕДИЈАЦИЈА

Тешко је замислити однос у jeдној групи у коме нема повремених напетости, истицања индивидуалних ставова и мишљења, реаговања на другачије ставове и понашање…

Конфликти међу људима, а посебно међу адолесцентима средњег развојног периода ( старији основношколски и средњошколски узраст ) су веома присутни, често веома агресивни и деструктивни. Они некада представљају начин функционисања и развоја појединца у друштву.

Жеља је свакога ко ради са децом да оствари склад и уравнотеженост унутар одељења и саме школе. Реалност је да честе високо напете конфликтне ситуације и насиље као најчешћа последица, представљају стресове и за појединце и за оне који са њима раде, ометају развој и имају непредвидив ток и исход.

Учења о конфликтима показују да је за правилан раст и развој, за успостаљање односа са другима, за осећање спремности да се решавају разне животне тешкоће, утицај конфликата неоспоран.

Оно што је циљ многих програма за ненасилно решавање конфликата јесте да наставници и ученици у школама науче вештину управљања конфликтима. Та вештина обухвата знања о међуљудским сукобима (како настају, како се развијају...), могуће начине реаговања појединца у таквим ситуацијама (стилови, поступци...), препознавање емоција које се тада јављају, као и могућност контроле емоција.

Код конфликата се не трудимо да одбацимо њихово постојање и да створимо услове да их не буде, јер је то немогуће, него да учимо начине како да боље чујемо сами себе, да разумемо своје потребе и осећања и потребе и осећања других, да развијамо емпатију (способност саосећања са другима) и створимо услове за међусобна разумевања и договор.

Вештина решавања сукоба постаје веома важна животна вештина и зато се настоји да деца у школи њоме овладају.

Постоји више интервентних програма, свакако један од савременијих јесте вршњачка медијација. У оквиру овог програма учи се вештина управљања конфликтима, оснаживање младих за ненасилно понашање, преузимање одговорности за своје поступке, решавање конфликта мирним путем, мотивација за сарадњу, подстиче се самопоуздање и самопоштовање, уважавање других-независно од њиховог узраста и позиције коју имају. Овај програм пружа превенцију као и благовремену интервенцију како на личном плану, тако и у односу према другима и доприноси креирању пријатне радне атмосфере.

Медијација се огледа у постојању обучене неутралне треће стране која посредује између страна које су у конфликту и желе да га реше. У овом процесу медијатор помаже странама у сукобу да дођу до решења проблема и успоставе нови однос. Овај поступак подразумева прецизно дефинисање проблема, сагледавање свих могућих решења, избор решења, доношење одлуке и процену успешности донете одлуке или решења.

Да би особа могла бити успешан МЕДИЈАТОР (ПОСРЕДНИК), требало би да има формиране вештине: да уме активно да слуша и да препозна потребе обе стране; да води, тј.помаже другима да комуницирају, слушају, исказују осећања и бриге; да уме да објасни, презентује делотворност вербалног изражавања, гестикулације, говора тела; да може да управља сукобом – да остане смирен, позитиван, да уме да ублажи љутњу или нека друга снажна осећања...

Техникама медијације могу овладати и наставници и ученици, јер и једни и други имају значајне улоге у креирању пријатне и креативне радне атмосфере. Својим начином опхођења једни према другима при сусретима, у раду на неком задатку, у активностима које подразумевају сарадњу, у задовољавању својих потреба, васпитавамо се и информишемо међусобно...

Школски психолог, Борислава Бањеглав Клаћик