Хималаји су планински венац у Азији који раздваја Индијски подконтинент од платоа Тибета.На Хималајима се налази највиши планински врх на Земљи,Монт Еверест.
Нагло топљење,па тиме и смањивање глечера на Хималајима могло би најпре да изазове поплаве у Кини,Индији и Непалу,након чега би уследила драматична несташица воде за стотине милиона људи широм региона.

Према процени стручњака,степен смањивања глечера на планинама Азије је све бржи и већи због глобалног загревања и сада се годишње смањује до 10-15 метара.У наредних неколико година,ниво река почеће да опада,што ће изазвати нерешиве економске и еколошке проблеме за становнике западне Кине,Непала и северне Индије.
Хималајски глечери пуне седам највећих азијских река-Ганг,Инд,Брамапутру,Меконг, Танлвин и Јанцекјан и Хоан-хо.Фонд је указао да је тиме обезбеђено редовно снабдевање водом стотина милиона људи на Индијском подконтиненту и у Кини.Али како се доток воде у рекама буде смањивао,енергетски потенцијали хидроелектрана ће се такође смањивати,што ће представљати проблем за индустрију,док ће редуцирано наводњавање смањивати приносе у пољопривреди.
У Непалу,где непрестано расте средња дневна температура,забележено је да се нагло смањује количина воде у три највеће реке које се пуне отопљеним снегом.
У Кини,у језерима и мочварама и на Квинхаи платоу,приметно је смањивање количине воде и њихово “скупљање” али и деградација укупне количине влаге.
У исто време,Ганготри глечер који пресудно утиче на количину воде у готово свим рекама у Индији,сваке године се смањује за 23 метра.

Еко репортер:Тодоровић Тијана VII4